Simpsonovi (engl. The Simpsons) su američka crtana TV-serija autora Meta Grejninga u produkciji kuće Foks netvork. Serija je postala jedna od prvih uspešnih serija ove kuće a takođe i jedna od najuspešnijih i najcenjenijih televizijskih serija u istoriji medija. Serija je u stvari „spin-of“ serije kratkih animiranih filmova prvobitno emitovanih u emisiji "Trejsi Ulman šou".
Serija je satirična parodija načina života američkog srednjeg staleža, predstavljenog kroz život porodice iz naslova. Bavi se raznim aspektima čovekovog života, baš kao i američkom kulturom, društvom u celini, ali i samim fenomenom televizije, a najpoznatija je po samokritičkom humoru te po metareferencama. I sama porodica iz serije imala je značajan upliv na pop-kulturu pa su u svakodnevnu upotrebu ušle razne fraze iz serije, a uzvik nezadovoljstva "dou" (d'oh) uvršten je i u rečnik engleskog jezika. Navodi se da je nastanak mnogih animiranih serija za odrasle bio pod uticajem „Simpsonovih“, pri čemu se naročito misli na serije Kralj brda, Saut Park i Porodični čovek. Iako je tokom poslednjih nekoliko godina, po nekima, došlo do pada kvaliteta, serija je još uvek veoma gledana i dalje dobija pozitivne kritike.
Serija „Simpsonovi“ je do danas najdugotrajniji američki sitkom i najdugotrajnija animirana serija uopšte.
Žanr - Komedija; Crtani film
Autor(i)
Met Grejning
Razvoj Džejms L. Bruks
Met Grejning
Sem Sajmon
Glumci Dan Kastelaneta
Džuli Kavner
Nensi Kartrajt
Jardli Smit
Hank Azarija
Hari Širer
Nastanak
Grejning je ideju za Simpsonove dobio u hodniku kancelarije Džejmsa Bruksa. Bruks ga je pozvao na dogovor o stvaranju kratke animirane serije, a Grejning je došao s idejom da predstavi svoj strip „Život u paklu“ (engl. Life in Hell). Kada je shvatio da bi animiranje njegovog stripa zahtevalo da se odrekne autorskog prava nad svojim životnim delom, Grejning je odlučio da krene u drugom smeru. Na brzinu je skicirao svoju verziju disfunkcionalne porodice. Likove je oblikovao po članovima vlastite porodice, zamenivši svoje ime sa „Bart“
Simpsonovi su se prvi put pojavili u nizu kratkih animiranih filmova u emisiji "Trejsi Ulman šou", a prva epizoda „Laku noć“ emitovana je 19. aprila. 1987. Porodica je bila prilično grubo nacrtana budući da je Grejning animatorima predao samo skice verujući da će ih oni doraditi, međutim, animatori su te skice samo precrtali.
Simpsonovi su 1989. prilagođeni u niz polučasovnih epizoda za TV kuću Foks. Prva emitovana epizoda bila je „Simpsons Roasting on an Open Fire“ umesto planirane prve epizode „Baš začarano veče“. Ta je epizoda morala biti ponovno nacrtana nakon što su autori uočili loš kvalitet animacije i bila je emitovana kao poslednja epizoda prve sezone. Simpsonovi je bila prva Foksova serija koja je dospela među trideset najgledanijih u sezoni. Trejsi Ulman podnela je tužbu protiv Foksa, tvrdeći da je njena emisija razlog uspeha Simpsonovih i da joj stoga sleduje deo zarade serije. Slučaj je na kraju završen u korist TV kuće.
Serija je od samog početka izazivala kontroverzu - Bart Simpson je bio buntovnik i često se izvlačio bez posledica, što je dovelo do toga da ga neka roditeljska udruženja i konzervativni glasnogovornici smatraju lošim uzorom deci. Džordž H. V. Buš je jednom prilikom rekao: „Nastavićemo da se trudimo da osnažimo američku porodicu. Da učinimo da bude više nalik porodici Volton, a manje porodici Simpson“. Majice sa likovima iz serije, kao i druga roba sa Simpsonima kao zaštitnim znakom su zabranjeni u nekim školama u pojedinim delovima Sjedinjenih Država. Međutim, proizvodi su se i dalje odlično prodavali. U prvih 14 meseci prodaje ukupna zarada širom sveta je iznosila oko dve milijarde dolara.
Simpsonovi kakvi su se prvi put pojavili:
Radnja
Serija redovno izruguje i podvrgava satiri osobe iz sveta zabave. Klovn Krasti je omiljen među decom Springfilda, međutim, van scene on je ciničan i ogorčen čovek lošeg zdravlja zbog dugogodišnjih loših navika: droge, alkohola kao i kocke. Podržaće i reklamirati bilo koji proizvod ako mu se ponudi dovoljna svota novca. Kent Brokman je egoistični, razmaženi voditelj vesti koji ne poštuje novinarsku etiku. Čak se i Rupert Merdok, čije korporativno carstvo uključuje i TV kuću Foks koja je prva počela da emituje Simpsonove, pojavio u nekoliko epizoda serije. Ismevanje TV kuće Foks je čak postalo stalna šala u seriji.
Serija se tokom godina bavila i političkom satirom, često prikazujući bivše i aktuelne predsednike SAD, ali i druge svetske vođe. Neki od primera su: Džordž H. V. Buš, prikazan kao Homerov zakleti neprijatelj u epizodi „Dva loša suseda“, Al Gor je ismevan zbog svoje, u seriji, banalne ličnosti, a Ujedinjene nacije često su prikazane kao nesposobna organizacija.
Seriju su prihvatili mnogi socijalni konzervativci zato što su Simpsoni, za razliku od drugih, modernijih porodica iz TV serija, ipak tradicionalna porodica. Serija se poigravala mogućnostima vanbračnih avantura, ali na kraju uvek još više učvršćujući Homerov i Mardžin brak. Konzervativni i evangelički hrišćani takođe su istakli i ulogu Neda Flandersa kao uzor predanog hrišćanina koji je ponekad ismevan, ali uprkos stalnim Homerovim provokacijama ne odstupa od svog načina života.
Ipak, postoje i mnoge epizode koje socijalni konzervativci i ne odobravaju toliko; na primer, u epizodi „Homerova fobija“, Homer pobeđuje homofobiju i sprijateljuje se s homoseksualcem, a u epizodi „Ima nešto u ženidbi“ promoviše prihvaćanje gej brakova. Lisa Simpson, najinteligentniji član porodice Simpson, prikazana je kao veliki liberal.
Likovi:
